Семберија, а тиме и подручје Града Бијељина има континенталну климу са прилично оштрим зимама и топлим љетима. Мразеви почињу крајем октобра, а трају најдуже до половине априла због чега је ово подручје подесно за гајење пољопривредних култура карактеристичних за ово поднебље, с обзиром да прољетна сјетва и кретање вегетације почињу средином марта. Укупна топлотна сума у периоду од марта до октобра прелази 3.400 степени Целзијуса, што је довољно за развој свих важнијих култура, укључујући и производњу дувана, који је иначе јако деликатна биљка према топлотним сумама.
Поред повољне климе, најзначајнији ресурс за успјешну пољопривредну производњу је квалитетно земљиште. Преглед земљишних површина по категоријама и власништву je у наредној табели:

Дакле, 59.831 хектара пољопривредног земљишта и шума или 94% у приватном власништву, док је 3.919 хектара или 6% државно власништво.

Према попису из 1991. године број пољопривредних домаћинстава је износио 15.818, што значи да је просјечна величина пољопривредног посједа 3,3 хектара по домаћинству.

Према подацима oд 08. маја 2015. године из Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), овлашћене, између осталог, за регистрацију пољопривредних газдинстава, на подручју Града Бијељина је 5.032 регистрованих пољопривредних газдинстава. Од укупног броја регистрованих газдинстава, 38 су правни субјекти, 4.994 су породична пољопривредна газдинства, од којих је 309 комерцијалних и 4.685 некомерцијална. Један дио пољопривредних произвођача још увијек није регистрован, прије свега због величине посједа и обавезе уплате доприноса за здравствено и пензионо осигурање.

Ситуација у пољопривреди је много повољнија на дијелу територије Града Бијељина гдје су спроведени комасациони и хидро-мелиорациони радови. Комасацијом земљишта обухваћено је укупно 31.724 hа најплоднијег земљишта, од чега су на 19.000 hа упоредо спроведени и хидромелиорациони захвати. Регулисањем водног режима на 19.000 hа омогућена је правовремена сјетва, измјена структуре сјетве у корист индустријског биља и поврћа које тражи интензивну производњу, па је уз садашњу структуру сјетве на око 10.000 hа могуће убирати двије жетве годишње.

Изградњом 24 противградне станице на подручју Града Бијељине створени су услови за заштиту усјева од грâда што доприноси смањењу штета од ове елементарне непогоде која, због климатских промјена, постаје све чешћа и у овом региону, као и у остатку Европе.

Разноврсне пољопривредне културе производе се на свих 50.037 хектара ораничних површина, почев од високо интензивних култура као што су неке врсте поврћа и индустријског биља до житарица.

У оквиру биљне производње житарице заузимају највеће учешће у сјетвеним површинама, затим слиједи поврће, крмно и индустријско биље. Стављањем у функцију прехрамбене индустрије на подручју Семберије очекује се повећање сјетвених површина под поврћем и индустријским биљем што ће аутоматски довести до повољнијег плодореда.

У зависности од примијењених агротехничких мјера, као и временских услова, годишње се произведе од 150 до 215 хиљада тона житарица уз просјечан принос од 5 до 6 тона кукуруза по хектару и 3,5 до 4,8 тона пшенице по хектару. На површинама које се интензивно обрађују могуће је остварити далеко веће приносе и то: пшенице до 8 тона по хектару, а  кукуруза 13 тона по хектару.

Производња поврћа креће се од 53.000 до 65.500 тона годишње. Просјечни приноси крмног биља се крећу у распону од 12.000 до 23.500 тона.

Садашњи сточни фонд највећим дијелом се налази на приватним газдинствима уз све већу специјализацију земљорадника за узгој појединих врста стоке и одређене производње (производња млијека, тов стоке итд....). На подручју Града Бијељина постоји око 20 мини фарми музних крава капацитета 20 и више грла, око 30 фарми свиња капацитета од 100 до 300 грла, као и већи број фарми за тов пилића.

Воћарство је још једна од традиционалних и врло успјешних грана пољопривреде у јужном дијелу Семберије који се простире на подмајевичком подручју. Под воћњацима је 2.752 хектара или 6% пољопривредних површина. Најзаступљенија воћна врста је шљива - 64%, затим слиједе јабука, крушка, трешња, орах итд.