Русе је пети град по величини у Бугарској и сједиште је Русенске области. Град Русе се налази на сјеверу Бугарске, на десној обали Дунава и у њему живи око 165.000 становника.

Уговор о пријатељству између града Русе и Бијељине потписан је 2009. године.

ИСТОРИЈА
Први трагови људског живота на овом подручју потичу из неолита. Позније трачко насеље је прерасло у римски војни центар Sexaginta Prista (Град шездесет бродова), који је био дио сјеверне границе римске провинције Мезије. Утврду су уништили Словени и Авари у 6. вијеку.

За вријеме Првог (IX-XI вијек) и Другог Бугарског Царства, XII-XIV вијек), у близини римских рушевина израсло је утврђено насеље названо Руси, о ком први писани траг потиче из 1380. године. Убрзо је израсло у важно трговачко средиште, али га Турци 1388. године освајају и уништавају град. За вријеме вишевјековне турске власти Русе је обновљен и израстао је у један од најважнијих турских управних, трговачких и војних средишта у Подунављу и у 18. вијеку постало је сједиште Дунавског Вилајета који се простирао до Софије и Ниша. Овдје су штампане прве новине на бугарском језику, оснивају се болнице, старачки домови, поште, а прва модерна пољопривредна фарма у Турском Царству саграђена је баш овдје... У граду је смјештено чак пет конзулата најважнијих европских држава. Упоредо са растом значаја града за Турску, Русе постају и центар бугарског националног покрета и град је постао сједиште Бугарског револуционарног централног комитета.

Коначно, 1878. године, током руско-турског рата, руске јединице ослобађају Русе који постаје највећи град у новооснованој Кнежевини Бугарској и кључни економски и културни центар. Интензивна изградња учинила је град типично централноевропским по архитектури. Правилником за изградњу приватних зграда из 1893. године који је издала општина Русе прописано је да „Све фасаде на главним улицама града Русе треба да имају богате украсе у каменој пластици“.

Период између два свјетска рата обиљежила је стагнација, а у другој половини 20. вијека, захваљујући брзој индустријализацији и изградњи моста преко Дунава, Русе поново постаје важан економски, саобраћајни, културни и образовни центар. По попису из 1985. у граду је живјело преко 185.000 становника.

EKOНОМИЈА
Русе је један од најзначајнијих индустријских центара у Бугарској и овде се развила једна од првих индустријских зона у Бугарској. У економији града преовладава лака индустрија – хемијска, текстилна и прехрамбена. Развијена је и машиноградња и бродогорадња.
Русе има велики значај за транспорт и саобраћај, с обзиром да је то најважнија бугарска ријечна лука, а у овом граду је и једини мост преко Дунава између Румуније и Бугарске. Кроз Русе пролазе паневропски путни коридори 7 и 9.

ЗНАМЕНИТОСТИ
Град Русе је познат по необарокној и неорококо архитектури поријеклом из 19. и почетка 20. вијека која привлачи бројне туристе. Споменик Слободи из 1906. године је симбол града.
У близини града је манастир посвећен Светом Димитрију Басарабовском уклесан у стијену, о коме је први писани траг из 1431. године.

ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА
У граду Русе на универзитету „Ангел Канчев“ студира 12.000 студената. За културу су посебно значајни Драмско позориште „Сава Огњанов“, државно луткарско позориште и Оперско-филхармонијско друштво, бројни музеји и галерије.

Најважније културне манифестације су међународни Мартовски дани класичне музике, Љетна сцена „Сексагинта Приста“ – градски фестивал (од маја до октобра), Ђурђевдански сајам, Карневал и маскембал (24. јуна), Јесенски салон умјетности (друга половина септембра), сајам медија „БГ МедиаМаркет“ и медијски фестивал „Бугарска Европа“ (крајем октобра).

Заштитник Града је Свети Ђорђе, а 6. мај се обиљежава као Дан Града.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Поред Бијељине, град Русе је побратим градова: Волгоград (Русија), Ђурђево (Румунија), Перистери (Грчка), Сен Оан (Француска), Хуaјнан (Кина), Лисабон (Португалија), Братислава (Словачка) и Трогир (Хрватска).


ЛИНКОВИ:

https://obshtinaruse.bg/
https://sr.wikipedia.org/wiki/Русе