Град Азов налази се у делти Дона, седам километара од Азовског мора и један је од најстаријих и најљепших градова југозападне Русије. Дио је Ростовског региона, односно, Јужног федералног округа и удаљен је око тридесет километара од главног града овог округа Ростова на Дону. У Азову живи око 83.000 становника.

Споразум о сарадњи (у рангу повеље о братимљењу) између Азова и Бијељине потписан је 2018. године.


ИСТОРИЈА
Ушће Дона је увијек било важно трговинско средиште. Још почетком 3. вијека прије нове ере Грци из Босфорског краљевства овдје су основали колонију коју су назвали Танаис (по грчком имену за ту ријеку). Неколико вијекова касније та колонија је била уништена, а у 3. вијеку нове ере Готи су је још једном темељно уништили. До 10. вијека, када су околину данашњег Азова преузели Словени, над овом облашћу су смјењивала власт бројних народа из степа западне
Азије, укључујући и Хазаре. 1067. године превласт односи народ Кипчака који овом подручју дају име „Азак“ („Низија“) из којег је изведен данашњи назив „Азов“. После њих, Азаком, као и великим дијеловима данашњег европског дијела Русије, завладала је монголска држава „Златна Хорда“, што ће потрајати током 13. и 14. вијека. У том периоду ђеновљанским и венецијанским трговцима је дозвољено да овдје оснују своју колонију Тану.
Нови господари од 1471. године су постали Турци који су ту изградили моћну тврђаву Азов.
Љета 1637. године, донски Козаци су заузели тврђаву од вишеструко јачег турског непријатеља и Азовом су владали пет година, а у љето 1651. издржали су дуготрајну турску опсаду. Када су се 1642. године Турци повукли, цар је ипак одлучио да им преда тврђаву, како би се избјегао даљи рат. Током рата са Турском 1696. Петар Велики је повратио Азов, али је 1711. опет морао да га уступи Турцима.
Азов је дошао коначно под власт Русије одредбама Кучуккајнарџијског мира 1774. године.

ПРИВРЕДА
Азов је дио ростовске англомерације и важно је саобраћајно, индустријско и туристичко средиште. На одличном је стратешком положају на обали Дона и има кључни значај за саобраћај на овој ријеци, а развијена је и мрежа ауто-путева и жељезнице.
Основу економије чине лака индустрија, производња и конзервирање хране,  производња машина и грађевинског материјала, укључујући и елементе од пренапрегнутог бетона.

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ
Азов је компактан град у коме се архитектура 20. вијека спаја са јединственим културно-историјским споменицима ранијих времена.
Историјско-археолошки и палеонтолошки музеј у Азов је један од највећих на југу Русије и чува највећу палеонтолошку збирку на југу ове државе, укључујући и јединствени на свијету скелет трогонтеријског слона. У Музеју је значајна и збирка која свједочи о периоду од 15. до 17. вијека, али и злато Скита и Сармата, експонати од керамике и бакра...
Остаци бедема, јаркова и земљаних зидова тврђаве изграђене у 17. вијеку добро су сачувани, а у Барутном подруму у оквиру тврђаве смјештен је Музеј посвећен ослобађању Азова.
Међу Азовчанима и туристима популарна је и галерија „Меценат“, али и споменици цару Петру Великом, козацима палим у борбама у Првом свјетском рату, бројне цркве...

КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Сигурно најпознатија манифестација која окупља десетине хиљада гостију је Фестивал „Опсада Азова“ која се одржава у августу.
Азов тада зарони у велики историјски догађај из 17. вијека, када су Козаци бранили азовску земљу од отоманског непријатеља. У оквиру фестивала организују се симулације битака, анимације, историјске и забавне интерактивне активности.

Сверуски фестивал знаковне пјесме „Један свијет – једна машта“ окупља учеснике који имају оштећење слуха и говора. Извођач „пјева“ на фонограм, тихо изговарајући текст, али свака ријеч је праћена гестом, чије се значење поклапа са значењем ријечи. Гестови нису увијек стандардни, импровизација је добродошла, зато је свака пјесма јединствена и непоновљива.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Поред Бијељине, Азов има још седам партнерских градова: Агланција, Чиликоти, Анталија, Кизљар, Феодосија, Салехард и Сечањ.
 
ЛИНК:
www.gorodazov.ru
https://en.wikipedia.org/wiki/Azov