Суша 2024: 12 милиона КМ директне, 30 милиона индиректне штете
У Градској управи је данас представљен Извјештај Комисије која је неколико недјеља на терену квалификовала затечено стање које је изазвао дуготрајан сушни период у Семберији.
Према процјенама Комисије, директна штета на њивама је 12 милиона конвертибилних марака, али када се сагледа утицај недостатка домаће сировине на остатак пољопривредне производње, онда је ријеч о 30 милиона КМ индиректне штете.
Предсједник Комисије Стеван Месаревић је рекао да је овај износ штете, у поређењу њеног износа са претходним сушним периодима, вишеструко мањи, због чега је уопштени закључак комисије да не постоје елементи за проглашење елементарне непогоде, с обзиром на то да је појава екстремно високих температура и неравномјеран распоред падавина статистичка појава која је изражена већ неколико деценија уназад.
- У прилог томе говори и чињеница да постоји разлика у приносу на појединим парцелама, те да су они произвођачи који су примјенили одговарајуће агротехничке мјере постизали боље резултате у приносима, чак и у овако изазовним годинама - закључио је Месаревић.
- На списку сушних година је и 2022. година. Управо те године Град Бијељина је дозначио средства пољопривредницима у износу од 1.200.000 КМ за санирање посљедица суше. Потом је 2023. године Град прогласио стање елементарне непогоде послије олујног невремена, када је укупно 1.100.000 КМ дозначено власницима домаћинстава која су била погођена невременом. Послије тога се Град обратио ресорном Министарству и Влади Републике Српске, међутим, ове институције су остале нијеме на молбу наше локалне заједнице. То значи да је Град сам субвенционисао санирање настале штете - био је јасан градоначелник Бијељине Љубиша Петровић и додао да ће се периоду који слиједи Град Бијељина обратити ресорном Министарству са иницијативом за заједнички састанак, како би биле размотрене могућности да не буде само Град Бијељина стуб подршке онима који су претрпјели штету, већ да се укључе и надлежне државне институције.
Друга проблематика о којој је било ријечи тиче се уништавања вјетро-заштитних појасева - чишћење приобаља ријеке Саве од шума директно ће изложити Семберију дејству вјетра. Дакле, па ће и овај проблем захтијевати разматрање са представницима институција вишег нивоа.
Из буџета Града за наредну прољетну сјетву биће издвојена средства за субвенционисање куповине сваке врећице сјемена кукуруза од 25.000 сјеменки са минимално 20 КМ, најављено је, између осталог, овом приликом. Исто тако, обезбијеђена су средства за проширење мреже за наводњавање у Семберији. Чека се став ресорног Министарства по овом питању, јер од поменуте мреже зависе приходи од различитих пољопривредних култура, јер су климатске промјене су реалност која изискује мултидисциплинарни приступ у рјешавању актуелних и потенцијалних проблема.
Још један од закључака данашњег састанка је и тај да је потребно у мјесним заједницама организовати састанке са пољопривредним произвођачима у циљу дискусије и едукације на тему заштите пољопривредне производње од потенцијалних природних непогода.
Драган Зарић из Министарства пољопривреде рекао је да је у Семберији ове године планирано око 15 хиљада хектара сјетвених површина стрних жита, првенствено пшенице.
